O meni

Postoji li “zarada na internetu”?

Sigurno ste već nailazili na tekstove „zaradi na internetu“. Mislim da bi ispravnije bilo napisati „zarada uz pomoć interneta“. Većina ljudi se na poslu služi internetom kao što se služi telefonom, računarom ili nekim drugim uređajem. Neke profesije su više vezane za internet od drugih, a neka zanimanja, kao na primer blogeri, wlogeri, ili influenseri su nezamisliva bez pristupa internetu.

Ispričaću kako sam ponesena željom da istražim mogućnosti „zarade na internetu“ provela desetak godina života kao blogerka usmerena na američko tržište. Reći ću vam i zašto nakon nekoliko godina dobrih zarada više nemam blog na engleskom jeziku. Takođe bih preporučila svakome ko razmatra mogućnost da pokrene blog na engleskom jeziku, na kome bi zarađivao oslanjajući se na posete sa Google, da dobro analizira kakvu perspektivu ima takav sajt u budućnosti.

Kako sam postala Amazon affiliate

Mislim da je bila 2013. godina kada sam odlučila da nekako olakšam i osmislim moj problem sa blagim (nepotvrđenim) autizmom i nesanicom. Posle nekoliko meseci lutanja i niza ideja odlučila sam da naučim kako da kreiram i vodim sajt i da na njemu promovišem proizvode sa Amazona. Učenje je bilo teško ali imala sam jak motiv. Oduvek sam volela da pišem i da sama biram vreme kada ću da radim, a kada da odmaram. Makar i takvo, komercijalno pisanje, na jeziku koji nije maternji, pružalo mi je tračak kreativnog nadahnuća i ispunjenja. Nadala sam da ću možda jednog dana i zarađivati od tog pisanja. Volela sam da pišem sadržaje ali moje tehničke veštine su bile nedovoljne da to prate. Naručila sam kurseve o kreiranju sajta i učila gotovo bez predaha, ponekad po petnaest sati dnevno.  

To što sam učila imalo je smisao u nekom periodu ali stvari su se tako brzo menjale da je ostati na jednom stečenom znanju značilo stagnaciju i moglo je izazvati odustajanje. Internet marketing se ne može naučiti, već se dostignuti nivo veština stalno mora dogradjivati i prilagođavati novim tehnologijama, novim Google algoritmima, i rastućoj konkurenciji. Teško je da jedna osoba ima ceo sajt pod kontrolom i radi sve ,od dizajna, do pisanja i postavljanja sadržaja, SEO optimizacije i aktivnosti na društvenim mrežama.

U decembru 2014. zaradila sam prvih 6 dolara kao Amazon affiliate. Povezala sam se na Payoneer i dobila karticu kojom se mogao podići novac na bankomatima. U junu 2016 sam zaradila 620$ i od tada se moja zarada polako ali sigurno uvećavala. Probala sam nekoliko tržišnih niša, ali mi je sajt o tretmanima za kosu imao najviše poseta. Napisala sam članak o 5 najboljih šampona za kosu tretiranu keratinom. Taj članak mi je tri godine donosio 80% od moje ukupne zarade i za svo to vreme je bio u samom vrhu prve stranice na Google pretraživaču

Nažalost, nakon tri godine konkurencija je nekako otkrila moje skriveno blago i krenula u napad. Počeli su nicati članci o šamponima za „Keratin treated hair“ i nekoliko njih je uskoro bilo ispred moga članka. Morala sam priznati da su se neki autori baš potrudili i da su sajtovi na kojima su pisani imali veoma profesionalan i atraktivan dizajn. Više nisam mogla računati na značajnu zaradu od mog omiljenog članka i morala sam istraživati nove teme i zaobilaziti jaku konkurenciju.

Amazon je do početka 2020 imao stimulativnu proviziju i mnogi blogeri su lepo zarađivali kao Amazon „affiliates“. Tokom 2020. godine moj blog je imao između 2500 i 3000 poseta dnevno. Moja zarada od Amazona već je uveliko prelazila 2000 dolara kada su počele nevolje u raju. Početkom 2020. godine Amazon je prepolovio iznose provizija za svoje verne „affiliates“. Ovaj potez izazvao je buru negodovanja među blogerima. Slutila sam da je naš lagodni život od od provizije na prodaje preko Amazona pri kraju i da će vremenom provizija biti sve manja.

Zlatne godine sa Mediavine

Krajem 2019. godine prijavila sam se za Mediavine platformu za reklame bez mnogo nade da će me primiti jer moj sajt nije bio profesionalno dizajniran. Mediavine je poslodavac iz snova. 2021 su izabrani među šest najpoželjnijih kompanija na svetu za zaposlene.

Mislim da me je više poslužila sreća, nego zasluge, kada sam dobila pozitivan odgovor od Mediavine. Instalirali su divne reklame na moj sajt i tretirali su me sa uvažavanjem, kao i sve ostale blogere širom sveta. Njihov tim se trudio da nas podučava i da nam pomaže da zajedno budemo još bolji i zaradjujemo više. Znali smo da i kada bude loše i kada posete padnu, oni neće izneveriti. U vreme korone mnogi „travel“ blogeri su imali drastičan pad poseta i bili zabrinuti da li će Mediavine nastaviti saradnju sa njima. Tada im je Eric Hochberger saosnivač Mediavine odgovorio: „Mi smo tu da vam pomognemo, a ne da vas kažnjavamo kad je teško.“

Sve što sam izgubila kod Amazona vratilo se više nego duplo kod Mediavine. Bilo je meseci kada je moja zarada od reklama iznosila preko 2000$ mesečno.

Mama je preminula u februaru 2022. Onda je onaj nemir u meni koji je voleo da se igra rečima zanemeo. Nekoliko meseci nisam napisala ništa.

Da li smo zaista svi jednaki za Google

Kada sam nakon nekog vremena pokušala da se aktiviram, shvatila sam da se već neko vreme broj posetilaca na sajtu polako ali konstantno smanjivao. Pad je bio najizraženiji u periodu početka rata u Ukrajini. Naručila sam nekoliko članaka od profesionalaca za negu kose koji su na Upworku nudili usluge pisanja. Mislila sam da će mi njihov autoritet u oblasti u kojoj su eksperti pomoći da se članak bolje rangira na Google.

Istovremeno sam naručila nekoliko „Website audits“ preko SEO eksperata, ne bi li mi pomogli da pronađem koje su to kritične slabosti zbog kojih sajt gubi posetioce i kako da ga oporavim. Mnogo sam investirala ali mi se nije isplatilo. Sajt je nastavio da tone. Nekad, u najboljem periodu dešavalo se da imam i do 4000 poseta dnevno. Početkom 2023. imala sam manje od 2000 poseta na dan.

Znala sam da je korona dovela do toga da mnogi saloni koji su bili zatvoreni pređu na blogovanje i tako zarađuju od reklama i posredničke provizije. To bi moglo biti jedno od objašnjenja ali nešto se nije uklapalo. Upoređivala sam posete na američkim blogovima i one u drugim zemljama koji su takođe pisali na engleskom, promovisali proizvode sa Amazona i zarađivali od reklama. Jedna stvar mi je pala u oči. Neamerički blogovi imali su jak pad u rangiranju u Sjedinjenim državama. Nasuprot njima, blogovi čiji su osnivači imali sedište u Americi imali su uzlazni trend.

Tražila sam raspoložive podatke o kreatorima blogova kako bih isključila mogućnost da Google bolje rangira one koji su eksperti u oblasti o kojoj pišu. Ali nije bilo povezanosti između njihove ekspertize i broja poseta preko Google. Poznato je da internet pretraživači svojim softwerima utiču na to da li će se neki naslov naći na prvoj ili petoj stranici. Niko od nas ne ide do pete stranice kada traži nešto u Google pretraživaču. Naravno postoje i posete ako pokrenemo reklamnu kampanju, kao i posete od deljenja linkova na društvenim mrežama. Ali avaj, onaj dobri, besplatni Google više nije bio takav dobrica koji jednako voli sve blogere na svetu.

Pratila sam trendove na sajtiovima poput Simillarweb i primećivala da je ono što sam predosećala počelo. Google me je voleo manje nego pre. Neki američki blogeri iako bez eksperata za lepotu i negu kose u timu autora, imali su nekoliko stotina hiljada poseta mesečno i uzlazni trend. Videla sam nekad dobro posećene blogove rumunskih, belgijskih i indijskih blogera kako padaju sa stitinu na tridesetak hiljada poseta mesečno.

Kako je Google otkrio uljeza?

Bilo mi je jasno. Google je odlučio da podrži domaće blogere zbog krize u zemlji. Tako je u isto vreme stao na put narastajućem izvlačenju kapitala iz zemlje. Jer ja sam plaćala porez ovde, a oni su slali dolare u našu banku dok sam ja prodavala njihovu robu i prikazivala reklame njihovim građanima. A tek koliko blogera u Indiji i drugim gusto naseljenim zemljama radi isto. Na kraju sam zaključila da je to što Google radi možda u redu. Bilo je dobro dok je trajalo ali više ni Google nije svačiji podjednako kao što to Yahoo i Bing nikada nisu ni bili. Ono što me je zbunjivalo je da nigde nisam pročitala ni jedan komentar koji bi potvrdio moje pretpostavke. Kao da su se dogovorili da svi o tome ćute. Za mene to i nisu bile pretpostavke već siva realnost.

Nekad sam mom inboxu nailazila na primamljive ponude da prodam sajt. Ali sa ovom silaznom linijom, vrednost moga bloga na tržištu je je pala. Znala sam da će stvari biti još gore jer nijedna zemlja ne bi dozvolila da im narastajući broj blogera iz siromašnog sveta izvlači kapital iz zemlje dok ni domaćim blogerima i celokupnoj ekonomiji ne cvetaju ruže.

Odlučila sam da pre nego što stvari postanu još gore prodam moj blog nekom Amerikancu pa neka on tamo sve to namesti šta i kako treba da se vidi ko je kome rod. Na žalost preko Empire Flippers sam dobila ponudu od mladog Meksikanca koji je odbijao direktan kontakt i komunikacija se odvijala isključivo preko agenta. Nisam mogla da utičem na njegovu odluku i da ga upozorim.

Moj blog već tri godine više nije moj. Ta prodaja me nije činila srećnom. Još uvek izbegavam da posetim moj bivši blog i pogledam šta se tamo dešava. Posle nekog vremena osetila sam želju da opet pišem. Ovoga puta na srpskom.