O meni

Postoji li “zarada na internetu”?

Sigurno ste se već nailazili na naslove o „zaradi na internetu“. Verujem da bi ispravnije bilo napisati „zarada uz pomoć interneta“ jer većina ljudi se u svom poslu služi internetom kao što se služi telefonom ili računarom. Neke profesije su više vezane za internet od drugih, a neka zanimanja, kao na primer blogeri, wlogeri, ili influenseri su nezamisliva bez pristupa internetu.

Podeliću sa vama kako sam nošena željom da istražim mogućnosti „zarade na internetu“ provela desetak godina kao blogerka fokusirana na američko tržište. Reći ću vam i zašto nakon nekoliko godina dobrih zarada više nemam blog na engleskom jeziku i ne fokusiram se na prodaju proizvoda i oglašavanje na američkom tržištu. Verujem da će moja priča koristiti onima koji razmatraju mogućnost da krenu istim putem, da imaju realna očekivanja ako se budu oslanjali na “organic” posete preko Google i drugih pretraživača.

Kako sam postala Amazon affiliate

Bila je 2013. godina kada sam odlučila da nekako olakšam i osmislim moj problem sa nesanicom. “Zarada na internetu” je zvučala primamljivo. Posle nekoliko meseci istraživanja i niza promašaja odlučila sam da naučim kako da kreiram i vodim sajt i da na njemu promovišem proizvode. Učenje je bilo teško ali sam imala jak motiv. Oduvek sam volela da pišem i da sama biram vreme kada ću da radim, a kada da odmaram. Čak i komercijalno pisanje, na jeziku koji nije maternji, pružalo mi je tračak kreativnog nadahnuća i ispunjenja. Priželjkivala sam da jednog dana mogu zarađivati od onoga što radim. Volela sam da pišem članke ali moje tehničke veštine su bile nedovoljne da to prate. Zato sam naručila kurseve o kreiranju i vođenju sajta i učila gotovo bez predaha, često po dvanaest sati dnevno. Chris Farrell je imao fantastične kurseve za početnike i prve veštime sam upijala gledajući seriju njegovih video tutorijala “Napravite svoj prvi web sajt do 15:45 danas popodne”. 

Kasnije ću shvatiti da jednom naučene veštine nisu dovoljne i da posao vođenja sajta podrazumeva neprestano učenje. Dostignuti nivo veština stalno se mora dogradjivati i prilagođavati novim tehnologijama, novim Google algoritmima, i rastućoj konkurenciji. Osim toga shvatila sam da je teško da jedna osoba radi sve, od dizajna, do pisanja sadržaja, SEO optimizacije i promocija na društvenim mrežama. Ali imala sam toliko vremena i motiva da nastavim da učim.

U decembru 2014. zaradila sam prvih 6 dolara kao Amazon affiliate. Povezala sam se na Payoneer i dobila karticu, kojom se mogao podići novac na bankomatima. U junu 2016 sam zaradila 620$ i od tada se moja zarada polako ali sigurno uvećavala. Probala sam nekoliko tržišnih niša, ali mi je sajt o tretmanima za kosu imao najviše poseta. Rešila sam da svu energiju usmerim na taj sajt. Posebno se visoko rangirao članak o 5 najboljih šampona za kosu tretiranu keratinom. Taj članak mi je tri godine donosio 80% od moje ukupne zarade i za svo to vreme je bio u samom vrhu prve stranice na Google pretraživaču

Nažalost, nakon tri godine konkurencija je nekako otkrila moje skriveno blago i krenula u napad. Počeli su nicati članci o šamponima za „Keratin treated hair“ i nekoliko njih je uskoro iskočilo ispred moga rudnika zlata. Morala sam priznati da su se neki autori baš potrudili i da su konkurentski sajtovi imali profesionalan i atraktivan dizajn. Više nisam mogla računati na značajnu zaradu od mog omiljenog članka i morala sam istraživati nove teme i zaobilaziti jaku konkurenciju.

Amazon je do početka 2020 godine imao stimulativne provizije i mnogi blogeri su lepo zarađivali kao Amazon „affiliates“. Tokom 2020. godine moj blog je imao između 2500 i 3000 poseta dnevno. Moja zarada od Amazona već je uveliko prelazila 2000 dolara kada su počele nevolje u raju. Početkom 2020. godine Amazon je prepolovio iznose provizija za svoje verne „affiliates“. Ovaj potez izazvao je buru negodovanja među blogerima. Slutila sam da je naš lagodni život od provizije na prodaje preko Amazona pri kraju i da će vremenom provizija biti sve manja.

Zlatne godine sa Mediavine

Krajem 2019. godine prijavila sam se za Mediavine platformu za reklame bez mnogo nade da će me primiti jer moj sajt nije bio profesionalno dizajniran. Mediavine je poslodavac iz snova. 2021 su izabrani među šest najpoželjnijih kompanija na svetu za zaposlene.

Mislim da me je više poslužila sreća, nego veštine, kada sam dobila pozitivan odgovor od Mediavine. Instalirali su divne reklame na moj sajt i tretirali su me sa uvažavanjem, kao i sve blogere širom sveta. Njihov tim se trudio da nas podučava i da nam pomaže da zajedno budemo bolji i zaradjujemo više. Znali smo da i kada bude loše i kada posete padnu, oni me neće izneveriti. U vreme korone mnogi „travel“ blogeri su imali drastičan pad poseta i bili zabrinuti da li će Mediavine nastaviti saradnju sa njima. Tada im je Eric Hochberger, saosnivač Mediavine odgovorio: „Mi smo tu da vam pomognemo, a ne da vas kažnjavamo kad je teško.“

Sve što sam izgubila kod Amazona vratilo se više nego duplo kod Mediavine. Bilo je meseci kada je moja zarada od reklama iznosila preko 2000$ mesečno.

Mama je preminula u februaru 2022. Onaj nemir u meni, koji je voleo da se igra rečima, zanemeo je. Nekoliko meseci nisam napisala ništa.

Da li smo zaista svi jednaki za Google

Kada sam nakon nekog vremena pokušala da se aktiviram, shvatila sam da se već neko vreme broj posetilaca na mom sajtu polako ali kontinuirano smanjivao. Pad je bio najizraženiji u vreme početka rata u Ukrajini. Naručila sam nekoliko članaka od profesionalaca za negu kose koji su na Upworku nudili usluge pisanja. Mislila sam da će mi njihov autoritet u oblasti u kojoj su eksperti pomoći da se članci bolje rangiraje na Google pretraživaču.

Istovremeno sam naručila nekoliko „Website audits“ od SEO eksperata, kako su se predstavljali na Upwork-u, kako bi mi pomogli da pronađem koje su to kritične slabosti zbog kojih sajt gubi posetioce i kako to zaustavim. Doata sam investirala ali nije se isplatilo. Brod je nastavio da tone. Nekad, u najboljim danima, dešavalo se da imam oko 4000 poseta dnevno. Početkom 2023. imala sam manje od 2000 poseta na dan.

Znala sam da je korona dovela do toga da mnogi saloni koji su bili zatvoreni pređu na blogovanje i tako zarađuju od reklama i posredničke provizije. To bi moglo biti jedno od objašnjenja ali nešto se nije uklapalo. Uporedila sam posete na sajtovima američkih blogera i posete na sajtovima blogera iz ostatka sveta koji su pisali na engleskom jeziku i promovisali proizvode sa Amazona i zarađivali od reklama. Neamerički blogovi imali su jak pad u rangiranju u Sjedinjenim državama. Nasuprot njima, blogovi čiji su osnivači imali sedište u Americi imali su uzlazni trend poseta iz USA.

Tražila sam raspoložive podatke o osnivačima blogova kako bih isključila mogućnost da Google bolje rangira one koji su eksperti u oblasti o kojoj pišu. Ali nije bilo povezanosti između njihove ekspertize i broja poseta preko Google. Poznato je da internet pretraživači svojim softwerima utiču na to da li će se neki naslov naći na prvoj ili petoj stranici. Niko od nas ne ide do pete stranice kada traži nešto u Google pretraživaču. Naravno postoje i plaćene posete ako pokrenemo reklamnu kampanju, kao i posete od deljenja linkova na društvenim mrežama. Ali avaj, onaj dobri, besplatni Google, prestao je biti dobri div koji jednako voli sve blogere na svetu.

Pratila sam trendove na sajtovima poput Simillarweb i primećivala da je ono što sam predosećala počelo. Google me je voleo manje nego pre. Neki američki blogeri iako u timu nisu imali eksperata za lepotu i negu kose, imali su nekoliko stotina hiljada poseta mesečno i uzlazni trend u američkoj regiji. Videla sam nekad dobro posećene blogove rumunskih, belgijskih i indijskih blogera kako padaju sa stotinu na tridesetak hiljada poseta mesečno.

Kako je Google otkrio uljeza

Bilo mi je jasno. Google je odlučio da podrži domaće blogere zbog krize u zemlji. Ili je popustio pod pritiskom onih koji nisu rado gledali na izvlačenje kapitala iz zemlje. Jer ja sam plaćala porez ovde u Srbiji, a oni su slali dolare u našu banku dok sam ja prodavala njihovu robu i prikazivala reklame njihovim građanima. A tek koliko blogera u Indiji, Pakistanu i drugim gusto naseljenim zemljama Azije i sveta pokušava isto. Na kraju sam zaključila da je to što se Google promenio možda u redu. Bilo je dobro dok je trajalo ali više ni Google nije svačiji kao što Yahoo i Bing nikada nisu ni bili. Ono što me je zbunjivalo je što nigde nisam pročitala ni jedan komentar od strane blogera ili stručnjaka za SEO, koji bi potvrdio da se nešto promenilo. Nešto što je značajno za blogere iz ostatka sveta koji prelaze crtu. Nisam imala sa kim da podelim moje slutnje. Ali za mene već neko vreme to nisu bile samo slutnje već siva realnost.

Nekad sam mom inboxu nailazila na primamljive ponude da prodam sajt. Ali sa opadajućim brijem poseta, i vrednost moga bloga na tržištu je padala. Znala sam da će stvari biti još gore jer nijedna zemlja ne bi dozvolila da im narastajući broj blogera iz siromašnog sveta izvlači kapital iz zemlje dok ni domaćim blogerima i celokupnoj ekonomiji ne cvetaju ruže.

Odlučila sam da pre nego što stvari postanu još gore prodam moj blog nekom Amerikancu pa neka on tamo sve to namesti šta i kako treba, da se vidi ko je kome rod, pa nek nastavi. Na žalost preko Empire Flippers sam dobila ponudu od mladog Meksikanca koji je odbijao direktan kontakt i komunikacija se odvijala isključivo preko agenta. Nisam mogla da utičem na njegovu odluku i da ga upozorim.

Moj blog već tri godine više nije moj. Ta prodaja me nije činila srećnom. Još uvek izbegavam da odem na moj bivši blog i pogledam šta se dešava.

Posle nekog vremena osetila sam želju da opet pišem. Ovoga puta na srpskom, jer sam naučila lekciju.

Za mesec dana moći ću da pišem članke o nezi kose, što po jednoj odredbi kupoprodajnog ugovora tokom tri godine od prodaje bloga nisam trebala raditi. To me raduje jer sam u toj niši provela desetak godina. Ne znam kako ću se rangirati na Google sada kada sam “svoj na svome” i da li ću jednog dana zarađivati od pisanja.

Vratiću se opet jednom na ovu stranicu da sa vama podelim ono što sam naučila o blogovanju na srpskom jeziku.