Prirodni dezodorans kao alternativa dezodoransima punim hemikalija

Neprijatan telesni miris je posledica delovanja bakterija koje razgrađuju znoj. Ako se puno znojite, velika je verovatnoća da već redovno koristite dezodorans ili antiperspirant.  Dok su dezodoransi namenjeni da maskiraju neprijatne telesne mirise koji su posledica znojenja, perspiranti su napravljeni da spreče ili smanje znojenje. 

U dezodoransima i perspirantima kao i u većini proizvoda za negu tela ima mnogo sastojaka čije nazive ćete teško izgovoriti. Upravo iza tih naziva kriju se hemijski sastojci koji mogu biti štetni za naše zdravlje. Najčešće su u pitanju konzervansi koji služe da produže vek trajanja proizvoda. Neki drugi hemijski sastojci služe da proizvod dobije željenu viskoznost. Na kraju, tu su i mirisi jer proizvođači znaju i računaju na to da miris ima moć da privuče potencijalne kupce.

Štetne hemikalije mogu dospeti u naše telo ako ih progutamo, udahnemo ili ako ih nanesemo na kožu koja ih potom absorbuje. Sastojci dezodoransa najčešće se absorbuju preko kože ali se takođe mogu uneti udisanjem pogotovu kada koristimo dezodoranse u spreju.

Najčešći štetni sastojci u dezodoransu

Aluminijum

Aluminijske soli su najčešći sastojak antiperspiranata koji sprečavaju znojenje. Ove soli zatvaraju pore i sprečavaju stvaranje znoja na površini kože. Previše aluminijuma povezuje se nagomilavanjem estrogena u telu, demencijom i bolestima kostiju. Posebno su ranjivi pojedinci sa oslabljenom funkcijom bubrega koji su zaduženi za eliminaciju aluminujuma iz organizma.

Parabeni

Parabeni se koriste kao konzervansi kako bi sprečili razvoj gljivica i bakterija u dezodoransu. Međutim, kada se parabeni apsorbuju kroz kožu, mogu oponašati efekte estrogena u telu, izazivajući tako promene u hormonskim funkcijama. Parabeni takođe mogu izazvati iritaciju i alergijske reakcije na koži.

Triklosan

Triklosan se u proizvodima za ličnu negu koristi za sprečavanje razvoja bakterija i tako ih štiti od kvarenja. U novije vreme njegova upotreba je ograničena, a dozvoljene koncentracije smanjene zbog sumnje da taj sastojak može narušiti hormonsku ravnotežu i povećati otpornost nekih bakterija na antibiotike.

Propilen glikol

Propilenglikol privlači vodu zbog čega se ovaj aditiv koristi za poboljšanje hidratantnih svojstava proizvoda za negu kože. Radna grupa za životnu sredinu je potvrdila povezanost propilen glikola sa iritacijom kože i kontaktnim dermatitisom.

Ftalati

Ftalati se dodaju mnogim kozmetičkim proizvodima radi postizanja optimalne gustine, što pomaže lakšem nanošenju na kožu. Ftalati su obično prepoznatljivi na listi sastojaka kao niz slova, kao što su BBP, DEP, DiNP.  Nažalost, ftalati se povezuju s astmom, endokrinim poremećajima i  reproduktivnim problemima.

Sintetički mirisi

Pod nazivom “parfum” skriva se mešavina potencijalno opasnih sintetičkih hemikalija koje mogu izazvati alergije kod osoba sa osetljivom kožom ili izazvati astmatični napad kod pojedinaca sa respiratornim problemima. Postoje sumnje da ove hemikalije mogu imati negativan uticaj na reproduktivni sistem.

Na slici iznad može se videti lista sastojaka jednog tipičnog dezodoransa koji se može naći u parfimerijama. Na listi sastojaka su tri od gore navedenih nepoželjnih hemikalija u proizvodima za ličnu negu: aluminijum, propilen glikol i miris.

Prirodni dezodoransi

Jedan od načina da izbjegnete toksine koji su prisutni u klasičnim drogerijskim dezodoransima je da kupite prirodni dezodorans. Prirodni dezodoransi ne sadrže toksične hemikalije i ako se apsorbiraju u telo, neće vam naneti nikakvu štetu. Ovi dezodoransi su najčešće napravljeni na bazi biljnih ekstrakata i eteričnih ulja. Sastojci u prirodnim dezodoransima, pored prijatnog mirisa, imaju i antimikrobna svojstva koja povoljno deluju na kožu.

Prirodni dezodoransi, takođe, mogu biti dobar izbor za ljude sa osetljivom kožom, koji su alergični na neke sastojke u konvencionalnim antiperspirantima i dezodoransima. Istini za volju, postoje pojedinci koji su alergični i na neke sastojke u prirodnim dezodoransima, a to su najčešće eterična ulja.

Kada ulazite u trgovine sa kozmetičkim proizvodima, postoji velika šansa da ćete pronaći čitave police sa prorodnim proizvodima za lični negu, među kojima su i dezodoransi. Prirodni dezodoransi nisu antiperspiranti. To znači da ne sprečavaju znojenje. Znojenje je prirodni način da vaše telo eliminiše toksine i štetne bakterije, kao i da reguliše telesnu temperaturu. Drugim rečima, znojenje je korisno za vaš organizam.

Prirodni dezodoransi mogu biti bez mirisa ili mogu sadržavati prirodne mirise na bazi eteričnih ulja. Moj lični izbor su uvek dezodoransi bez mirisa, jer ponekad miris eteričnog ulja može biti jači nego što je to prijatno našim čulima.

Zeolit kao prirodni dezodorans

Zeolit ​​ima antimikrobna svojstva, tako da pomaže u sprečavanju rasta i razmnožavanja bakterija koje uzrokuju neugodan miris. Zeolit takođe upija vlagu koja bakterijama treba da bi se razmnožavale. Plus, zeolit upija toksine što čini dobro doći vašoj koži.

Zeolit u prahu možete koristiti tako što ga nanesete na ruke i utrljate u područje ispod pazuha i na druga mesta koja su izložena znojenju. To može biti i unutrašnjost vaših patika.

Lično iskustvo: Ponekad koristim zeolit kao dezodorans i nemam drugih primedbi osim praškastih tragova (često nosim crno). Godinama ga koristim kao dodatak pesku za mace. Ne samo da eliminiše neugodne mirise već ima antibakterijski učinak, tako da su njihove šapice manje kontaminirane posle korišćenja peska.

Recept za prirodni dezodorans lako i brzo

Drugi način da dođete do vašeg prirodnog dezodoransa je da ga sami napravite. Evo kako to možete učiniti lako i brzo.

Sastojci:

• 8 kašika kokosovog ulja
•  ¼ šolje sode bikarbone
• eterično ulje po izboru

• U teglu sa tečnim (toplim) kokosovim uljem dodajte sodu bikarbonu.
• Dodajte eterično ulje po želji.
• Promešajte i ostavite na hladno mesto da se stegne.

Lično iskustvo sa sodom bikarbonom kao dezodoransom

Nekoliko meseci sam u kontinuitetu koristila farmaceutski kvalitetnu sodu bikarbonu kao zaštitu od neprijatnih mirisa koji nastaju usled znojenja. Tokom tih nekoliko meseci nisam imala nikakvih problema i bila sam zadovoljna dužinom perioda zaštite koji je pruža soda bikarbona. Ali nakon nekoliko meseci počela sam osćeati pečenje i svrab u predelu pazuha, a nešto kasnije primetila sam i pojavu sitnih papiloma. Odmah sam prestala sa nanošenjem sode bikarbone i osećaj iritacije, kao i uočene promene brzo su se povukli.

Lično iskustvo sa srebrnom vodom kao dezodoransom

Posle neprijatnog iskustva sa sodom bikarbonom, probala sam da za istu namenu koristim srebrnu vodu. Nanosim je natopljenim tuferom ili ponekad protrljam pazuh prstima, nakon što ih poprskam srebrnom vodom. Još je jednostavnije kada koristim srebrnu vodu u spreju. Par godina koristim srebrnu vodu kao dezodorans bez ikakvih problema. Efekat maskiranja neprijatnih mirisa traje do 24 časa.

Kokosovo ulje, zahvaljujući svojim antimikrobnim svojstvima takođe može biti od koristi za neutralizaciju neprijatnih mirisa i blagotvorno je za kožu. Zaštita od pojave neprijatnih mirisa traje nešto kraće nego kada koristim srebrnu vodu.